Ponovo vracam film na sinocni dogadjaj iako bih trebala da budem srecna sto mi sutra naponkon dolazis. Ali kako da budem, sinoc smo za malo raskinuli. Tih 5 sati za mene su bili pravi pakao. Od pomisli da sam te izgubila jedva sam disala, a suze nisu prestajale.. Pokusavala sam sebe da ubedim da nisi jedini, da postoje drugi momci, ali srce se nije dalo ubediti ipak za njega postojis samo ti.
Sta to imas sto mi ne da ni da pomislim da odem od tebe?
Mnogo sam ja prezivela dragi, znas i sam. Nikad nisam zivela u snovima i gledala svet kroz ruciste naocare, ali ti.. Ti me teras da zivim u snovima, sa tobom svaki dan i jeste san. Mili moj.
Znala sam ja od samog pocetka da ce mozda jednom doci taj dan, da jednom vise neces biti moj. Mislila sam prezivec i to, bicu spremna, paticu neko vreme ali bice bolje. Ali nisam bila spremna, niti zelim biti spremna na to.
Oprosti mili, oprosti za lazi. Ni sama ne znam sta mi je trebalo to, ne znam ni zasto sam to uradila. Vratila bih vreme da mogu, samo da sve bude kao pre. Mozda i jesi u pravu kada kazes da sam ja kriva, ali trudim se sreco svim srcem da to ispravim.
Ne zelim da izgubim jedinu svetlu tacku u ovom svetu lazi. Ne zelim da znam da ne mogu da te pozovem kad sam tuzna ili srecna jer nisi vise moj. Ne zelim da te nema u mom zivotu.
Zelim te kraj sebe svakog Bozijeg dana. Zelim te u svom zagrljaju kada zatvorim oci i onda kad ih otvorim. Zelim klinca koji ce da ima tvoje okice. Zelim sa tobom sve, bez tebe ne zelim nista.
Sa tobom zelim sve, ali nista bez tebe…
