Najradije bih prespavala ovaj dan. Ne mogu da doceka to sutra. Da se ponovo izgubim u tvom zagrljaju i da te vise nikad ne pustim. Ali ne vredi, opet ces otici. Prezivela sam ovih dva meseca, prezivecu i jos tri nedelja..nekako. A do tada, zivecu za one dane kada cu te videti pa i na nekoliko sati. Tih nikliko sati sada mi mnogo znace. Ali i to ce proci.
Nedostaju mi tvoji poljupci od kojih sva zadrhtim, tvoj zagrljaj koji mi pruza sigurnost i onaj pogled koji mi govori koliko me jako volis.
Ne znas kako je u ovom surovom svetu bez tebe. Kad sam nervozna i tuzna uvek sam u tebi trazila utehu, a sada nisi tu da me jako zagrlis i kazes da ce biti bolje. Sve sto sada imam je zvuk tvog glasa na telefonu i one poruke za laku noc. To nije dovoljno, ali trenutno se trudim da i time budem zadovoljna mili moj.
Zato i ne mogu da docekam sutra, da opet vidim ta dva smedja oka, i osetim ukus tvojih usana i jacinu tvoga zagrljaja..
Sutra ce biti savrsen dan, to osecam :D
